1 Bojo mi bojo [*]

Boya, ma chère âme

Prva Rukovet - Première Guirlande: (1,0 - 30,0)



Femmes-objets selon Georges-Antoine Rochegrosse:
Parsifal et les filles-fleurs (1894) 



Бојо ми, Бојо,
драга душо моја,
у киту те китим,
за фесом те носим. [**]
Дођи драга,
седи, драга,
хај, хај, хај!
Дођи драга,
до мене.
 
[2] Jарко сунце
одскоцило,
селе, жетва je,
хај, хај, хај!
Устај, не спавај!

Бојо ми, Бојо,
драга душо моја,
у киту те китим,
за фесом те носим.
Дођи драга,
седи, драга,
хај, хај, хај!
Дођи драга,
до мене.




Boya, chère Boya,
O toi, que j'adore,
Ornement dont je décore,
Le fez que j'arbore.  [**]
Viens, de grâce,
Prendre place,
Ah, ah, ah!
Prendre place
Entre mes bras

[2] Le clair soleil 
S' est élancé!
Amie, c'est la moisson!
Ha, ha, ha
Debout, fini de dormir!

Boya, chère Boya,
O toi, que j'adore,
Ornement dont je décore,
Le fez que j'arbore.
Viens, de grâce,
Prendre place,
Ah, ah, ah!
Prendre place
Entre mes bras!






NOTES
[*] Управо на овој песми отвараjy се првa руковет и Мокрањчевa збиркa. Цитира се само једна строфа, али два пута: пре и после прве строфе следеће песме. Ова понављања имају за циљ да створе не само мелодијско јединство рапсодије, по узору на Јосипa Маринковић у својој збирци „Коло“, већ и њено тематско јединство евоцирањем ПОДЛОЖНОСТИ ЖЕНА од првог дана њеног брака. Овде је симбол овог мушког примата несумњиво фес за који, као киту, муж окачи жену. Ова турска капа за главу указује на порекло овог друвеног поретка. Ова песма као да је нестала са репертоара певача.

[**] Тек 1827. године, под владавином султана Махмуда II (1808-1839), ФЕС је постао капа османске војске, а затим 1829. свих цивилних и верских достојанственика који су у осталом усвојили европску одећу. Заменио је турбан и, на крају, имао за циљ хомогенизацију различитих популација Османског царства. Мустафа Кемал, творац модерне и секуларне Турске, забранио је то законом 25. новембра 1925. Песма моралa је дакле бити састављенa између 1829. и 1925. године. 		[*] C'est sur ce chant que s'ouvre la première guirlande du recueil de Mokranjac. Une seule strophe en est citée, mais deux fois: avant et après la première strophe du chant suivant. Ces répétitions visent à créer non seulement l'unité mélodique de la rhapsodie, sur le modèle créé par Josip Marinković dans son recueil "Kolo", mais aussi son unité thématique en évoquant l'ASSUJETTISSEMENT DE LA FEMME dès son mariage. Ici le symbole de cette primauté masculine est sans aucun doute le fez auquel l'homme accroche une femme comme un ornement. Cette coiffe turque indique l'origine de cet ordre social. Ce chant semble avoir disparu du répertoire des chanteurs.

[**] Ce n'est qu'en 1827, sous le règne du Sultan Mahmoud II (1808-1839) que le FEZ devint le couvre-chef de l'armée ottomane, puis, en 1829, de tous les dignitaires civils et religieux qui avaient par ailleurs adopté les vêtements européens. Il remplaçait le turban et, en dernier lieu, visait à l'homogénéisation des différentes populations de l'Empire ottoman. Mustafa Kemal, créateur de la Turquie moderne et laïque, l'interdit par une loi du 25 novembre 1925. La chanson est donc née entre 1829 et 1925.



Dr. Himzo Polovina (1927-1986), grand collecteur
et interprête de chants anciens de Bosnie

1 Rukovet